Klinika Svjetlost

Zakažite pregled online

Zakazivanje za preglede

Blog

Kako postići i očuvati dobar vid u svakoj životnoj dobi? Čitajte savete naših oftalmologa i predložite nam teme o kojima želite znati više.
posetite nas: posetite nas na Facebook-u posetite nas na YouTube-u posetite nas na Instagram-u posetite nas na LinkedIn-u

Kratkovidost: Uzroci, vrste, simptomi i korekcija

Kratkovidost: Uzroci, vrste, simptomi i korekcija
Kratkovidost je veoma rasprostranjena i kod dece i kod odraslih. Ovaj poremećaj vida se javlja ukoliko je jabučica suviše dugačka ili je rožnjača više zakrivljena od standardne, a i ukoliko je bar jedan od roditelja kratkovid postoji povećana verovatnoća da će i deca biti. U nekim slučajevima postoji mogućnost laserske intervencije za korigovanje dioptrije kod kratkovidih osoba. 
Kratkovide osobe ne vide jasno objekte udaljene od oka, dok se bliski objekti vide sasvim dobro. Kratkovidost ili miopija je veoma rasprostranjena, a javlja se i kod dece i kod odraslih.

UZROCI KRATKOVIDOSTI

Ovaj poremećaj se javlja ukoliko je očnа jаbučicа suviše dugаčkа ili je rožnjаča više zakrivljena od normalne, standardne zakrivljenosti. Kаo posledica togа, svetlost koja ulаzi u oko se neprаvilno prelama i zraci se seku ispred mrežnjače prouzrokujući zamagljen vid na daljinu. Zanimljiva činjenica je da povećanje dužine oka za 1mm povećava kratkovidost za -3D (dioptrija). Tаčаn uzrok krаtkovidosti je još uvek nepoznаt, аli iskustvo pokazuje da je jedan od faktora nasledan. Ako je bar jedаn od roditelja kratkovid, postoji povećаnа verovаtnoćа da će decа biti krаtkovida.

VRSTE KRATKOVIDOSTI

Prema izmerenim vrednostima kratkovidost može da bude:
· niska (do -3 dioptrije)
· srednja (od -3 do -8 dioptrija)
· visoka (viša od  -8 dioptrija)
Sa stanovišta životne dobi i razvoja miopije oftalmologija razlikuje:
· Stacionarnu (benignu ili školsku) kratkovidost – ona je niža od –8 dioptrija, javlja se u školskom uzrastu i svoj vrhunac dostiže najkasnije do 21. godine života.
· Progresivna (maligna) kratkovidost – je izdvojena kao zasebna očna bolest, zato što raste tokom čitavog života i može dostići i do –30 dioptrija.
· Treba napomenuti da postoji i takozvana noćna kratkovidost, koja dolazi do izražaja u večernjim i noćnim satima, posle dvadesetak minuta provedenih u polutami. To je uobičajena pojava kod svih ljudi, dakle i kod onih sa normalnim vidom. Dostiže najviše -2 dioptrije, a kod inače kratkovidih osoba, upravo za toliko povećava njihovu, već postojeću kratkovidost, te oni lošije vide noću.

DIJAGNOZA I KOREKCIJA

Posle obavljenog detaljnog oftalmološkog pregleda i postavljene dijagnoze kratkovidosti (myopia), oftalmolog prepisuje onu dioptriju koja najviše odgovara pacijentu, odnosno s kojom vidi najbolje daljinu i blizinu i koja mu je najugodnija za nošenje.

KOMPLIKACIJE

Zbog preteranog rasta oka dolazi do neželjenih posledica: smetnji u krvotoku i ishrani periferne mrežnjače, te nastaju njene periferne degeneracije. Da ne bi došlo do najteže komplikacije – odlubljivanja mrežnjače (ablacija retine) preventivno se radi laserska fotokoagulacija mrežnjače slabih tačaka.
Na zadnjem polu oka dolazi do atrofije sudovnjače, mrežnjače, a može da strada i najjasnija tačka vida, “žuta mrlja” sa posledičnim velikim padom vida. Uz ove promene obično ide i zamućenje u staklastom telu, koje pacijent primećuje kao končiće ili mušice što lete ispred oka. Naglo povećanje broja “letećih mušica” siguran je predznak najteže komplikacije odlubljenja mrežnjače. Ranije je ona završavala konačnim gubitkom vida, a danas se u većini slučajeva uspešno operiše.
Moguća je još jedna komplikacija – razrokost, zbog zamora spoljašnjih mišića oka.

LEČENJE PROGRESIVNE MIOPIJE

Lečenje maligne kratkovidosti još uvek je težak problem u oftalmologiji. Naime, zbog pojave komplikacija nije uvek moguće odrediti onu dioptriju koja će potpuno nadoknaditi pad vida. Važno je da se naočari stalno nose, a kratkovide osobe starije od 45 godina moraju da se služe sa dva para. Naočare za rad imaju slabije konkavno staklo (manju minus koreciju).

KRATKOVIDOST KOD DECE

Miopija ili kratkovidost obično se javlja između desete i dvanaeste godine. Najčešće se koriguje naočarima i kontaktnim sočivima. Posebno su joj sklona deca čiji roditelji takođe imaju visoku miopiju, preko minus 5. Ako oba roditelja imaju veliki minus, velika je verovatnoća da će ga i dete naslediti, a ako je samo jedan roditelj kratkovid, verovatnoća je manja. Rano otkrivanje i lečenje kratkovidosti je veoma važno da detetu jedno od nekorigovanih očiju ne bi ostalo slabodivido
Poslednjih godina sve više dece ima potrebu za korekcijom vida, što je posledica genetike, zatim boravka u zatvorenom prostoru, nedostatka vitamina u ishrani i predugog sedenja za računarom. 
Roditelji treba da odvedu dete kod oftalmologa ukoliko primete da se dete previše približava tv ekranu, da na izletima ili u šetnji ne prepoznaje stvari koje mu se pokazuju ili se stalno sudara sa preprekama, dok crta gotovo dodiruje papir nosićem.

LASERSKA KOREKCIJA KRATKOVIDOSTI

Cilj laserskog zahvata je potpuno eliminisati potrebu za nošenjem naočara i kontaktnih sočiva. Uz pomoć lasera se preoblikuje rožnjača, kako bi oko ispravno fokusiralo zrake svetla na mrežnjaču.
Laserska korekcija vida može se učiniti punoletnim pacijentima, sa stabilnom dioptrijom najmanje godinu dana unazad i sa dioptrijom u rasponu do minus 10, kao i astigmatizam +/-6. Za dioptrije koje su veće može se ugraditi veštačko sočivo kako bi se pacijent oslobodio dioptrije.

Zanima Vas ovakav sadržaj? Prijavite se na naš newsletter